У Београду, на мети провалника годишње се нађе између 1.200 и 1.500 станова, дневно три до четири стана. До благог увећања броја обијених станова долази у време годишњих одмора, али та разлика, према речима инспектора Одсека за сузбијање тешких крађа и крађа, који постоји у оквиру Одељења за сузбијање имовинских деликата Управе криминалистичке полиције ПУ за град Београд није драстична.

Према речима шефа овог одсека Угљеше Стешевића, станови су на мети провалника углавном у преподневним часовима, а пословни простор, поште, банке, магацини послеподне и увече. Како истиче, провалници-аматери, углавном наркомани, иду од улаза до улаза и траже најмање обезбеђена врата, са једним цилиндром, најмање обезбеђеним.

“Они обично гледају како да на лакши начин уђу у стан, на пример улазе кроз отворен прозор, откључана врата или проналазе кључ испод отирача за обућу, хидрантском сандучету, на штоку врата итд. Лутају улицама, улазе у зграде и одлучују се на лицу места. Проверавају има ли некога у стану, ослушкују, звоне на улазна врата, на интерфон, у стању су да по пар дана прате има ли некога”, каже наш саговорник и додаје да притом обраћају пажњу на то да ли су спуштене ролетне на прозорима, гори ли светло, да ли су прозори отворени.

Наш саговорник истиче да провалници често заглављују у врата ситне предмете – папирић или дрвце, да би на основу тога установили да ли су врата у међувремену отварана. Често се потруде да пронађу број телефона власника стана па зову да провере да ли ће се неко јавити. “Један од начина да установе да ли су власници стана код куће је и да проверавају да ли се из поштанског сандучета редовно узимају рачуни и друга пошта”.

Провалници се у стану задржавају углавном два до три минута, а када уђу, одмах знају где треба да траже новац и драгоцености. Износе новац и накит, као и ситнију техничку робу, која може да стане у џепове – мобилне телефоне, фотоапарате.

“За разлику од провалника – аматера, који се углавном на лицу места одлучују да изврше кривично дело, професионалци добијају информације од такозваних „типера“, који праве профил потенцијално оштећеног. „Типери“ врше избор жртве, распитују се о његовим личним подацима као и о материјалној ситуацији, а за своје услуге добијају проценат од украденог плена”, објашњава Угљеша Стешевић.

У стан се проваљује, кажу колеге, тако што се најпре поломи цилиндар – кљештима или алатом који је направљен специјално за то – такозване „чваке“, „чешљеви“ и „ломилице“, завлачењем шрафцигера или пајсера, подешеним кључем. Понекад пробуше окно прозора, провуку жицу уз помоћ које га отворе изнутра. Такође, улазе и преко крова, помоћу ужета. Уколико се деси да неко од укућана наиђе, провалник га обично одгурне или удари како би успео да побегне.

Веома често, провалници су вишеструки повратници у вршењу овог кривичног дела, познати инспекторима Одсека за сузбијање тешких крађа и крађа и више пута хапшени. Један од њих, познат под надимком „Дракула“ је својевремено за две године на територији Београда извршио око 200 провала, тако што је кљештима ломио цилиндар браве или је завлачењем шрафцигера отварао улазна врата. Из станова је износио искључиво оружје, сатове, новац и накит.

Како се најефикасније заштити од провалника?

Апсолутна заштита од провале у станове не постоји, али сигурно је да добро спроведене мере заштите могу да одврате провалнике од њихове намере. Применом одговарајућих савремених техничких средстава могуће је заштити станове од провала и крађа. Од цене и инсталирања зависи и њихова поузданост. Данас је велики број зграда обезбеђен видео надзором и интерфонима, а овај вид заштите се показао доста поузданим. Неки од начина заштите су и сигурносна блиндирана улазна врата са сигурносним бравама, дупла брава на улазним вратима. Цилиндрични уложак браве не сме да вири споља, јер представља изазов за провалнике и лако се ломи. Веома је битно да грађани не остављају кључеве испод отирача, у сандучићима или на местима на којима би провалник могао лако да их пронађе.

Ипак, без обзира на све савремене технологије шеф Одсека за сузбијање тешких крађа и крађа наглашава да је добар комшија и даље најбоља и најделотворнија заштита када су провале у станове у питању.

“Захваљујући позиву комшија, више пута смо провалника ухватили на делу – у стану, лифту, испред зграде. Једном смо чак провалника нашли у ормару, где се сакрио када је чуо да улазимо у стан. Зато је добро обавестити комшије пре одласка на одмор, како би обратили пажњу на наш стан, као и оставити кључ особи од поверења, која ће обилазити стан, отварати пошту, палити светла и отварати прозоре и подизати ролетне, како потенцијални провалници не би могли да претпоставе да су власници стана одсутни”, каже Стешевић.

Према његовим речима, сваку шетњу непознатих особа по згради станари би требало да уоче, а да се свако сумњиво понашање пријаве полицији. Уколико неко изгуби кључ од стана, препоручује се да одмах промени цилиндар.

“Кључеви од стана не остављају се на радном столу, у хотелским собама и другим лако доступним местима. Такође, новац, накит и друге драгоцености требало би чувати у сефу банке, посебно у ситуацијама када су грађани током дужег времена одсутни из својих станова. Уколико то не практикују не би било лоше фотографисати драгоцености, као и записати серијске бројеве скупоцених уређаја, ради лакшег проналаска и препознавања”, каже наш саговорник.

Пословне просторије тако такође се често налазе на мети провалника. Пре неколико година, седморица провалника из унутрашњости ухапшени су због обијања кинеских магацина. Проваљивали су искључиво у магацине на територији Београда, у Сурчину, на Лединама, у Земуну и Алтини, а робу су одвозили са два-три камиона. Потом су је превозили ван Београда и продавали на велико. Овим крађама причињена је милионска штета.

“У овом одсеку ради много младих и амбициозних људи, одличних оперативаца. У овом послу нема радног времена, викенда, празника. Чињеница је да овај посао „улази у крв“. Радимо као уигран тим, па су резултати добри”, истакао је на крају наш саговорник.