Број: 1028/15
30. новембар 2015. године

Изјава Мирославе Миленовић, чланице Савета за борбу против корупције, у Политици од 27.11.2015, блати именом и презименом не само мене, Драгана Кецмана као човека, већ и као професионалца, носиoца одређене функције, али се ту не зауставља, обезвређује и институцију Управу криминалистичке полиције, у којој радим.

Изјава Мирославе Миленовић, чланице Савета за борбу против корупције, у Политици од 27.11.2015, у тексту „Хроника најављеног напада“, потпуно је неистинита, а уједно и некоректна и увредљива јер представља инсинуацију да Управа криминалистичке полиције, у којој радим, није хтела да јој помогне. Она блати именом и презименом не само мене, Драгана Кецмана као човека, већ и као професионалца, носиoца одређене функције, али се ту не зауставља, обезвређује и институцију у којој радим. Тужилаштво фаворизује у односу на Министарство унутрашњих послова, као да се ту не ради о координацији свих надлежних служби само у једном циљу – бољем функционисању државе која није ништа друго до сервис грађана. Oптужује ме за необавештеност иако сам лично послао на разговор с њом инспекторку женског пола, у складу са психолошким правилом по којем се жена лакше поверава жени, а у шта се читалац делом могао уверити и из њене изјаве да су она и инспекторка „причале сатима“. 

Да ли је госпођа Миленовић злонамерна ако тврди да ја, као надређени инспекторке (име новинарима на располагању) „нисам у току“? Да ли је могуће да се у Управи београдске криминалистичке полиције случај пријаве озбиљних претњи чланици Антикорупцијског савета деси, а да ја нисам обавештен? Немогуће је. То би било исто као да госпођа Миленовић не уме да каже која је ставка у буџету ставка 221, што вероватно зна да изговори пробуђена у пола ноћи.

Госпођа Миленовић је и инспекторки са којом је разговарала рекла да не верује „босанско-напредњачком лобију“ у полицији. Молим је да јавно објасни на кога се и на шта та инсинуација односи. Надам се да то није алузија на чињеницу да сам ја Србин из Босне. Веома сам изненађен сазнањем да људи који се боре против корупције показују непоштовање према туђој личности које се заснива на дискриминаторском ставу према месту порекла и етничком идентитету. 

Тo не само што је људски некоректно већ ме наводи и да се питам да ли је у случајевима корупције важно да ли се коруптивно понаша Ера, Црногорац, Ваљевац, Београђанин, Војвођанин или Босанац? Ја се госпођо Миленовић поносим својим пореклом и у мом послу никад ми није било важно да ли је жртва овог или оног порекла, битно је било да пред собом видим управо то што особа испред мене јесте у својој суштини – жртва, и да се према њој односим као према грађанину ове државе, чије је основно уставно право право на једнакост. Познат сам као политички неопредељен и нисам припадник ниједне партије, али не видим ни зашто госпођа Миленовић вређа Српску напредну странку као партију која има неке своје локал-патриотско-политичке лобије. Зар тако говоре људи који трагају за истином? Да ли сам ја лично, или моје колеге, у опхођењу према њој показао неслагање са њеним политичким ставовима иако знам само да је она била саветник министра Саше Радуловића, не и да је и да ли је уопште члан његове странке? Зашто је онда применила ову приземну, таблоидну формулу? Зашто, по истом рецепту, мисли да може да мења законом установљену процедуру рада полиције и тужилаштва? Да ли неко квалификује чланове Савета за борбу против корупције и обезвређује њихов рад? Не, сматра их аутономнима и обезбеђује им услове за неометан рад.

Шта овај испад чланице Савета значи? Да ли је он случајан или има прикривену позадину, нека читаоци просуде сами. Како је овај острашћени вокабулар могла себи да дозволи као личност од интегритета, политички коректна, која трага за истином? Делујем искључиво као професионалац, и зато ми је квалификовање УКП и МУП као легла нерадника, равнодушних и немарних људи, увредљива, неистинита и неразумљива. Свој лични кредибилитет и професионални углед сам стекао у претходних 25 година рада у полицији радећи и решавајући најсложеније и најтеже случајеве и максимално сам посвећен свом послу. 

На крају, тврдим да цитат с почетка њеног текста није тачан, макар и због тога што ја увек, у складу с професионалном етиком, својим саговорницима, чак и када их дуго година познајем, у службеним контактима – персирам. 

Да ли госпођи Миленовић можда не одговара што хоћу да решим њен случај? Да ли је овај ниски ударац демотивисање мене лично да одустанем од борбе за заштиту људских и грађанских права Мирославе Миленовић?

Унапред јој поручујем да ће Управа београдске криминалистичке полиције повећати напоре и број лица ангажованих у случају претњи и напада на њу, све док га не реши.