Данас је обележена завршница циклуса данског програма подршке у домену управљања миграцијама којим је Краљевина Данска током више од четири године дала важан допринос региону Западног Балкана у вредности од око 15 милиона евра.

У Србији је овај програм допринео постизању значајних резултата у области управљања границама, повратку и реадмисији, као и у борби против трговине људима и кријумчарења миграната.

Према речима заменика начелника Управе граничне полиције Бранислава Шалипуревића, Министарство унутрашњих послова у складу са надлежностима утврђеним важећим Законом о странцима, обавља послове у вези са уласком, кретањем, боравком и враћањем странаца. При обављању тих послова, за странца који незаконито борави на територији Републике Србије, Министарство доноси решење о враћању странца и одређује рок за добровољни повратак у коме је странац дужан да напусти Републику Србију.

„Улога и значај Министарства унутрашњих послова у поступку подржаног добровољног повратка странца огледа се у томе, да у сарадњи са Комесаријатом за избеглице и миграције Републике Србије, као и са Међународном организацијом за миграције (ИОМ) и међународним партнерима, укључујући управо и подршку Краљевине Данске у управљању миграцијама, омогући потпуно и правовремено информисање странца о могућностима коришћења програма подршке добровољног повратка у државу порекла, односно земљу повратка“, рекао је Шалипуревић.

„Четири и по године посвећености и сарадње сведоче о међусобном поверењу између Србије и Данске. Сарађивали смо на заједничком циљу: да подржимо и обезбедимо безбедно, добровољно и достојанствено управљање миграцијама у региону Западног Балкана. Улога Србије као транзитне земље захтева заједничке напоре у борби против ирегуларних миграција, уз истовремено јачање напора за интеграцију”, изјавила је представница Амбасаде Краљевине Данске у Републици Србији.

„Миграције нису само управљање кретањем људи, оне значе стварање одрживих прилика, као и обезбеђивање сигурности и достојанства за све грађане,“ изјавио је Зејнал Хаџијев, шеф мисије Међународне организације за миграције у Србији. Он је нагласио да иза сваке политике и статистике у области миграција стоје стварни људи са својим животним причама, рањивостима и правима, којима је неопходна пажња и подршка.  

Постигнут је значајан напредак у унапређењу законодавног оквира, пре свега кроз усвајање Програма Републике Србије за борбу против трговине људима и израду нацрта Закона о спречавању трговине људима и заштиту жртава трговине људима. Кроз јачање заједничког одговора на трговину људима и кријумчарење миграната, постављени су чврсти темељи за ефикасно спровођење истрага и свеобухватну заштиту жртава.

Кроз подршку управљања границом, у набавци иновативне опреме и провере путних докумената и идентитета, реализован је један од кључних приоритета – ефикаснија борба против транснационалног организованог криминала и смањење ирегуларних миграција.  

Данци су помогли и спровођење регионалне кампање са досегом од 105.140 укључујући директне и индиректне актере који се баве миграцијама и саме мигранте који желе да се врате у своје земље порекла, тамо где је то безбедно учинити. Поред мигрантске популације, значајан број институција и организација које упућују мигранте је такође упознат са видовима подршке која је доступна свима онима који не желе или не могу да остану у Србији.

“Од 2016. године, више од 1.340 особа се вратило у своје земље порекла уз нашу подршку, док је скоро 30.000 миграната у 20 градова и општина у Србији, кроз више од 3.000 информативних и саветодавних сесија у оквиру Програма за потпомогнути добровољни повратак и реинтеграцију (АВРР) добило прилику да донесе информисану одлуку о достојанственом и безбедном повратку, уз додатне видове подршке за реинтеграцију. Овај програм у Србији има вишеслојни значај: он представља мост између хуманог приступа миграцијама и ефикасног управљања миграционим токовима. АВРР показује да је могуће истовремено поштовати достојанство сваког појединца и штитити интересе државе и друштва. Управо зато је веома значајна кампања коју спроводимо у сарадњи са ИОМ-ом, уз подршку Краљевине Данске” истакла је Наташа Станисављевић, комесарка за избеглице и миграције Републике Србије.

Шеф мисије ИОМ-а у Србији Зејнал Хаџијев захвалио је донатору на дугогодишњој подршци, као и Министарству унутрашњих послова, Комесаријату за избеглице и миграције, Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и канцеларији Заштитника грађана.

„Заједно смо начинили велике помаке да грађани Србије, али и сви они који у ову земљу долазе или кроз њу само пролазе, буду безбеднији, сигурнији, да остварују приступ правима на достојанствен начин и да познају своје обавезе. Позивам вас да не станемо овде, већ да наставимо да развијамо утемељене добре праксе у управљању миграцијама које су безбедне, уређене и хумане.” закључио је Хаџијев.