Грађани

Шта насиље у породици разликује од других облика насиља

Ова врста насиља се разликује од осталих због чињенице да су насилник и жртва у емоционално блиском односу. Ту је и проблем моћи и контроле коју насилник осећа и тај и такав однос са жртвом не жели да прекине. Насилници контролишу жртвино кретање, њене контакте, новац, настоје да је изолују од остатка породице и пријатеља и то чини механизме насиља. Непрестано стављају жртви до знања да је сама, да је њено понашање разлог за насиље, прети на најразличитије начине при покушају жртве да напусти насилника...

Реч је о перфидним механизмима контроле насилника над жртвом. Насилници често умањују насиље које су починили, покушавају да се оправдају и пребацују кривицу на жртву, жели да доминира над жртвом и то је његов модус деловања. Насилник не може да функционише без жртве. Кад се жртва супротстави, долази до насиља.

За полицијске службенике је важно разумевање позиције жртве насиља као и њено трауматско искуство. Жртве насиља, неретко, оклевају да траже помоћ или желе да остану анонимне кад пријављују насиље. Плаше се реакције насилника, али и остатка породице кад сазнају за пријаву. Осећају стид или кривицу због оног што су преживеле, посебно када је реч о силовању или сексуалном злостављању.

У свом поступању полиција мора имати у виду неједнаку моћ између насилника и жртве, као и културолошке разлике међу члановима породице у различитим заједницама и срединама, како би на непристрасан, конструктиван, доследан и неосуђујући начин поступала са жртвама, користећи сва законом предвиђена овлашћења.