Грађани

Држављанство

О ЗАКОНУ О ДРЖАВЉАНСТВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Народна скупштина Републике Србије 14. децембра 2004. године донела је Закон о држављанству Републике Србије, (''Службени гласник Републике Србије'', бр. 135/04) који је ступио на снагу 29. 12. 2004. године и чија примена је почела 27. 2. 2005. године.

Даном почетка примене Закона о држављанству Републике Србије престао је да важи Закон о југословенском држављанству (''Службени лист СРЈ'', бр. 33/96 и 9/01) и Закон о држављанству Социјалистичке Републике Србије (''Службени гласник СРС'', бр. 45/79 и 13/83).

Дана 24.9.2007. године Народна скупштина Републике Србије донела је Закон о изменама Закона о држављанству Републике Србије (''Службени гласник Републике Србије'', бр. 90/07) који је ступио на снагу 9.10.2007. године.

Народна скупштина Републике Србије донела је Закон о допунама Закона о држављанству Републике Србије (''Службени гласник Републике Србије'', бр. 24/18) који је ступио на снагу дана 3.4.2018. године.

Закон о држављанству Републике Србије (у даљем тексту Закон) уређује: стицање и престанак држављанства Републике Србије, поновно стицање држављанства, утврђивање држављанства, поступак стицања држављанства, надлежност, као и вођење евиденције о држављанству.

О захтевима за стицање и престанак држављанства Републике Србије одлучује Министарство унутрашњих послова  у складу са својим надлежностима утврђеним Законом.


ПОЈАШЊЕЊЕ ПОСТУПАКА ПО ПОДНЕТИМ ЗАХТЕВИМА

Захтеви за стицање и престанак држављанства подносе се органу унутрашњих послова по месту пребивалишта односно боравишта подносиоца захтева или пуномоћника, а могу се поднети и преко надлежног дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије који ће га без одлагања проследити министарству надлежном за унутрашње послове.

Захтев за стицање и престанак држављанства Републике Србије подноси се лично или преко пуномоћника, за лице лишено пословне способности захтев подноси старалац, а за дете до навршене 18. године живота захтев подноси родитељ уз сагласност другог родитеља, за дете старије од 14. година потребна је и његова сагласнст.

Уколико странка подноси захтев преко пуномћника, потребно је да пуномоћник приложи прописно оверено пуномоћје  за стицање или престанак држављанства (адвокатско или нотарско), као и важећи идентификациони документ пуномоћника, а за адвоката и важећу адвокатску легитимацију.

Подносиоцу захтева за стицање и престанак држављанства издаје се потврда о поднетом захтеву.

Образац захтева за стицање држављанства у зависности од правног основа и могућности стицања држављанства који се утврђује на основу приложене документације предаје се организационој јединици министарства унутрашњих послова или надлежном дипломатско – конзуларном представништву Републике Србије, на начин предвиђен Законом.

Образац писане изјаве којом се признаје Република Србија за своју државу, предаје се заједно са захтевом за пријем у држављанство Републике Србије.

Висина таксе у зависности је од правног основа и прописана је Законом о републичким административним таксама.

Ако се решење односи на истовремено стицање или престанак држављанства чланова породице (супружници, малолетна деца и незапослени чланови истог породичног домаћинства до 26. године живота) плаћа се једна такса.

Дужина трајања поступка у зависности је од комплетности и усаглашености приложене документације (лични подаци странке на коју се захтев односи морају бити усаглашени у свим приложеним документима) као и од чињенице да ли је неопходну документацију странка приложила уз захтев или је исту ово Министарство у обавези да прибави службеним путем.

Министарство унутрашњих послова издаје и потврде о држављанском статусу, по поднетом захтевима за проверу да ли је лице држављанин Републике Србије или не. Подносилац  уз читко попуњен захтев за проверу држављанског статуса са свим рубрикама, прилаже копију идентификационог документа, као и уплатницу генерисану на порталу еУправе.

Грађани могу прибавити извод из матичних књига рођених, венчаних и умрлих, као и уверења о држављанству у било којој матичној служби на териритоји Републике Србије без обзира  у којој је матичној служби је извршен упис тих чињеница, као и у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије у иностранству.

Сва документа издата од стране иностраних органна, потребно је легализовати у складу са  прописима о легализацији јавних исправа. Указујемо, да оригинал извода из матичне књиге рођених, венчаних или умрлих иностраног органа могу бити достављени на интернационалном обрасцу (по Париској или Бечкој конвенцији или по билатералном споразуму), а уколико су издати на обрасцу стране државе морају бити прописно оверени и преводени на срспки језик у складу са правилима српског језика и ћириличког писма.


ОСНОВИ СТИЦАЊА И ПРЕСТАНКА ДРЖАВЉАНСТВА

Држављанство Републике Србије стиче се:

  • пореклом
  • рођењем на територији Републике Србије
  • пријемом
  • по међународним уговорима.

Држављанство Републике Србије престаје:

  • отпустом
  • одрицањем

Пријем у држављанство 


По међународним уговорима

Пријем у држављанство по уговору о двојном држављанству са Босном и Херцеговином


Посебни случајеви стицања држављанства


Престанак држављанства