Традиционалана коњичка манифестација Љубичевске коњичке игре одржана је ове године од 1. до 3. септембра, а друго место у вишебоју освојо је полицајац Душан Јанковић из Пожаревца.

Љубичевски вишебој је захтевна и атрактивна дисциплина, а за успешан пласман Душан је највише захвалан свом љубимцу Темуџину.

„После доста заједничког труда, Темуџин и ја смо однели друго место у Љубичевском вишебоју са освојених 12 поена. Веома сам захвалан мом љубимцу који ме је водио кроз захтевне дисциплине као што је курирско јахање, а са сигурног седла сам мирно могао да бацам и користим реквизите - топуз, стрелу, копље, сабљу“, задовољно истиче Душан.

Млади полицајац Душан Јанковић ради у полицијској станици у Великом Градишту. Иако је студирао права, волео би да ради у Чети коњаника и тако љубав према коњима и полицијском послу споји у једно.

„Љубав према коњима ми је у генима. Мој прадеда је служио у краљевој гарди, дедови су деценијама радили са коњима. Међутим, 1990. године када сам рођен, моја породица више није поседовала ни једног коња. Имали смо друге животиње, али ту најплеменитију не. Ипак, моја љубав према тим предивним створењима се јавља са мојих пет година, када су ме родитељи одвели у ергелу Љубичево, где сам први пут зајахао правог коња“, присећа се Душан.

У наредним годинама, Душан је низао успехе у разним такмичењима. Постао је члан Коњичког друштва „Кнез Михаило“ у Пожаревцу.

„Са 14 година ушао сам у ендуранс тим и почео да се такмичим на тркама издржљивости.  Због студија сам направио неколико краћих пауза, а највећи успех у ендуранс такмичењу био је 2009. године када сам као представник репрезентације Србије учествовао на Балканијади која се одржавала на Тари и, са грлом Црна, 110 километара у овој трци прешао сам за осам и по сати“, каже Јанковић.

Ступање у редове храбрих витезова Љубичева за Душана је дошло са пунолетством када је постао и вишебојац.

„Тада сам имао свог првог коња, кобилу Пеги која ме је верно служила две године, а онда сам купио мог највернијег саборца, Темуџина, који ми је до сада донео највише успеха. Са њим сам 2013. године био победник полуфинала вишебоја са освојених 15 максималних поена. Сваки дан проводим са њим, а када ми посао то не дозвољава одмени ме отац“, прича Душан и додаје да је велики љубитељ животиња и да има и псе, мачку, јежа и рибице, али се најбоље опушта када тимари, храни и јаше коња.

Јанковић истиче да је одувек желео да буде полицајац, а када је сазнао да у полицији постоје и службени коњи, одмах је имао јасан циљ чиме конкретно жели да се бави у животу.

„Надам се да ће ми се и та жеља остварити, јер верујем да највећи допринос могу пружити баш на тим пословима, радом у Полицијској бригади“, сигуран је полицајац Душан Јанковић.