Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Bilјana Popović Ivković istakla je danas da je Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučno u borbi protiv korupcije u sopstvenim redovima i da je otuda u proteklom periodu posvećeno radilo na unapređenju pravnog okvira i kapaciteta Sektora unutrašnje kontrole.

„Svaki pojedinačni slučaj korupcije koji izvrši neki policijski službenik narušava poverenje građana u policiju i zato smo odlučni u nameri da iskorenimo korupciju. Sektor unutrašnje kontrole od početka ove godine podneo je krivične prijave protiv 106 policijskih službenika i drugih zaposlenih u MUP-u koji se sumnjiče da su počinili 186 krivičnih dela sa elementima korupcije, među kojima je 111 krivičnih dela zloupotreba službenog položaja, 66 primanje mita i devet dela trgovina uticajem“, rekla je Popović Ivković otvarajući konferenciju povodom početka realizacije tvining projekta „Jačanje kapaciteta unutrašnje kontrole za borbu protiv korupcije u Ministarstvu unutrašnjih poslova“.

Kako je dodala, među osumnjičenima je najviše pripadnika saobraćajne policije, policije opšte nadležnosti i granične policije, a od ukupnog broja 19 su rukovodioci.

„Do sada smo učinili mnogo na unapređenju odgovornosti zaposlenih i jačanju uloge Sektora unutrašnje kontrole kao organizacione jedinice nadležne za prevenciju i suzbijanje korupcije pripadnika MUP-a u cilјu realizacije aktivnosti u okviru Akcionog plana za poglavlјe 23 i Akcionog plana za poglavlјe 24. Međutim, sve mere i reforme koje smo preduzeli, preduzeli smo prvenstveno zbog građana Srbije“, rekla je državni sekretar.

Ona je podsetila i da je Ministarstvo uvelo tri nova preventivna instituta koje primenjuju srodne službe u Evropsoj uniji: sprovođenje analize rizika od korupcije, sprovođenje testa integriteta i vođenje evidencije o imovnom stanju i kontrolu prijave i promene imovnog stanja za rukovodioce i visoko rizična radna mesta ustanovlјena analizom rizika od korupcije.

„U okviru tvining projekta, koji Sektor unutrašnje kontrole realizuje sa partnerima iz Litvanije i Rumunije, predviđena je izrada operativnih procedura rada i edukacija policijskih službenika Sektora u sprovođenju preventivnih instituta u suzbijanju korupcije, održavanje specijalizovanih obuka za istragu slučajeva korupcije, jačanje kapaciteta operativne analitike, kao i unapređenje zaštite IT sistema Sektora. Ovaj projekat će omogućiti ne samo razmenu iskustva Sektora sa srodnim službama iz Republike Litvanije i Rumunije, već će i unaprediti postojeću međunarodnu operativnu saradnju“ rekla je Popović Ivković, koja se zahvalila partnerima i Delegaciji EU koja je prepoznala značaj ovog projekta i finansijski podržala njegovu realizaciju.

Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Mateja Norčič Štamcar navela je da ovaj projekat, vredan milion evra, pospešuje saradnju partnerskih institucija Srbije, Litvanije i Rumunije u borbi protiv korupcije kroz zajedničke evropske napore.

„Naročito bih želela da naglasim važnost ovog projekta u pogledu posvećenosti Srbije u procesu evropskih integracija, a posebno u ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za Poglavlјe 24 u cilјu postizanja značajnih rezultata u borbi protiv korupcije. Što je još bitnije, ovaj projekat može direktno doprineti dodatnom poverenju građana u efikasnost i kredibilnost rada pripadnika policije Srbije“, poručila je Norčič Štamcar.

Ambasador Republike Rumunije Oana Kristina Popa istakla je zadovolјstvo zbog učestvovanja u ovom tvining projektu koji jača kapacitete u borbi protiv kriminala i istakla da su se sve države priklјučile Evropskoj uniji upravo zahvalјujući ovakvim projektima. Podsećajući da su Poglavlјa 23 i 24 bila poslednja koja je Rumunija otvorila na svom putu ka EU, ona je istakla da je Rumunija spremna da podeli svoja iskustva sa Srbijom.

Ministar savetnik u Ambasadi Republike Litvanije u Mađarskoj Viktoras Dagilis ocenio je da je zadatak tvining partnera na ovom projektu da ohrabre i podstaknu članove tima i da će najviše koristi imati Srbija, jer će napredovati dalјe na svom putu ka članstvu Evropske unije. On je podsetio i da je sama Litvanija na svom putu ka EU prošla kroz intenzivan period reformi, ali da zahvalјujući tom iskustvu litvanske institucije imaju velike kapacitete.